21.12.2021 ob 22:13
Deli članek
MLADE NE ZANIMA PROŠLOST

BEOGRAD (MOREL/FoNet) - Mlade na prostoru bivše Jugoslavije danas ne zanimaju ni događaji iz devedesetih, a pogotovo ne sa Sutjeske i Neretve četrdesetih, takve teme zanimaju vrlo mali broj mladih ljudi, većina studenata istorije kad iz Zagreba dođu u posetu kolegama u Beograd, ne pričaju o njima, izjavio je danas hrvatski istoričar Hrvoje Klasić.

Ne smemo se praviti da i dalje živimo u sedamdesetim i osamdesetim, ukazao je Klasić na tribini "Kakav antifašizam nam treba danas i ovde" u Beogradu.

On je upozorio da je, kad se govori o fašizmu u prošlosti, to poznato, ali da danas treba biti oprezan, jer govoriti stavove o medijskim, ljudskim i seksualnim slobodama nije fašizam, a isto je i u slučaju antifašizma, jer "svi ti antifašisti u prošlosti nisu bili za demokratiju i ljudska prava", i naveo primer osvjetkog lidera Staljina.

Fašizam je samo jedna od praksi nacionalizma. Nama je na ovim prostorima najveći problem nacionalizam. Međutim, da li svaki nacionalizam završi u fašizmu - ne, rekao je Klasić.

On je naglasio da u regionu opterećenom nacionalizmom stvari moraju da se postave drugačije, moramo se okrenuti mladim ljudima, istakao je hrvatski istoričar.

Profesor Filozofskog fakulteta Jovo Bakić upozorio je, govoreći o stanju među mladima, da se ove godine prvi put desilo da u Studentski parlament sa smera sociologije, gde je predavač, uđu desničari, jer je to ranije bilo "rezervisano za one za odeljenja za istoriju", a slično se dešava i među svim mladima, jer je na delu "višedecenijsko poniranje političkog spektra udesno".

Kad to shvatimo, treba onda da razumemo u kakvom smo problemu. Studenti ne čitaju ništa osim skripti, zahvaljujući "bolonjizaciji". Završavaju fakultet, a da se ne pročita nijedna knjiga, samo skripte, rekao je Bakić. (konec)

Prema njegovoj oceni, danas je antifašizam nešto što je vrlo arhaično, a dobar deo mlade generacije to ne razume, jer "u tome vide gest, a ne smisao gesta".

Bakić je zamerio i nevladinim organizacijama i takozvanim aktivistima što, u odnosu na mlade, ne naprave most između teorisjke misli i aktivizma, kako bi ti ljudi našli smisao.

Sam aktivizam treba da bude promišljen - što manje impulsivan, a što više povezan sa osmišljenim akcijama, zaključio je Balić, uz konstataciju da nas "neznanje ubija".

Građanska aktivistkinja Aida Ćorović ocenila je da je porazno da deca od 16-17 godina čuvaju u centru Beograda mural sa likom haškog osuđenika Ratka Mladića, a neko ih je "upregao" da brinu o tome.

To je sada njihova Sutjeska, njihova Neretva, tu bi trebalo da se poklone ratnom zločincu. Mladi su indoktrinisani, jako veliki broj njih ne zna šta nam se dešavalo devedesetih, ni ne znaju ko je Mladić, naglasila je Ćorović.

Dodala da je i na proteklom protestu Ekološkog ustanka pričala sa mladim ljudima, koji su je kvalifikovali da je, zbog bacanja jaja na mural sa Mladićevim likom, neprijatelj. (Kraj)